Tag: pinter

Savijanje bureta from kacarobacvar on Vimeo.

Комплетан процес савијања бурета снимљен телефоном у нашој радионици. Приметићете да постоји неколико фаза при савијању бурета које се практично смењују, притезање обруча и притезање дуга. Паралелно са притезањем, буре се кваси обичном водом споља да би се избегло пуцање. Са друге стране, уобичајено да се некада појаве хоризонталне линије на средини од савијања и то највише зависи од структуре дрвета. У том случају естетика јесте нарушена и најчешће не утиче на квалитет. Међутим, временом мајстор развија посебан осећај да процени напетост дуге при савијању и да у потпуности избегне било какве напрслине при обради и буре као финални производ изгледа да је издубљено из једног комада дрвета.

Мајстори се о симетрији на посебан начин брину и дају свој аутентичан печат који се огледа у степену закривљења и облику круга који формира данце. Није реткост да препознају своје буре међу мноштвом других после више десетина година при посети подрумима за које су некада радили, или ако им на сервис дође буре или каца од колеге.

Александар
Поздрав!

Veliko mi je zadovoljstvo i čast to što mogu da Vam predstavim blog i prezentaciju kačaro-bačvarske radnje “Blagojević”.
Bitno je da istaknem da je ovo prezentacija u čast moga dede, Dragomira Blagojevića koji nas je sve zadužio svojim radom, poštenjem i konstantnošću.

Svakodnevan dedin rad u toj radionici je bio poznat i van okvira našeg dvorišta. Ljudi su po zvuku njegovog čekića dobijali signal da je novi radni dan počeo. Svi u našoj okolini bez izuzetaka nisu imali takvu konstantnost u radu kao naš deda:)
Najjači utisak moga detinjstva su bile “finiš pripreme za vašar”, kada je dvorište bilo prepuno kaca, bokatih i pravih, buradi, bačvi, šafolja i đzbanova. Miris obrušenih buradi i laka, pakovanje svakog suda sa punom pažnjom i ljubavlju je slika odnosa prema poslu koji nam je davao hleb i sve ostalo za život. Slika odnosa poštovanja prema sebi kroz rad.
Takav osećaj postignuća i istinskog uživanja u plodovima svoga rada, tako čisto i čestito je nešto neprocenljivo. Imam utisak da je deda je uticao na moje vaspitanje i odnos prema radu svakim svojim zamahom čekića i svakom savijenom dugom, svakim dobro obavljenim poslom.
Sve poslove koje je dogovarao su bili u okviru njegovih i naših mogućnosti i svaki posao završen je do kraja. Svaka popravka sa garancijom a nekoliko reklamacija koje je za radnog veka dobio bez ustezanja je uvažio i čista obraza radio do samog kraja života. Odrastanje u ovakvom okruženju sam mogao samo da poželim. Rad, poštenje i human odnos prema okolini su bili osovina svakodnevice.

Kasnije, trenutak koji je promenio dosta toga što se mene lično i moje najbliže okoline (porodice) tiče: 1000 nemačkih maraka od dede za prvi kompjuter 1996. godine! Kvantni skok u informatički svet za nepunih 40 godina! Iz Crne Trave, krajem pedesetih godina prošlog veka, iz kamena i bede, iz mučnog svakodnevnog rada za preživljavanje, vizionarsko ulaganje u nešto što nekima od nas ni danas nije potpuno jasno. Ulaganje u budućnost koju svako od nas oblikuje svojom slobodnom voljom. Moja svest lepši razvoj ne može da zamisli:)

Hvala ti deda!