Veliko mi je zadovoljstvo i čast to što mogu da Vam predstavim blog i prezentaciju kačaro-bačvarske radnje “Blagojević”.
Bitno je da istaknem da je ovo prezentacija u čast moga dede, Dragomira Blagojevića koji nas je sve zadužio svojim radom, poštenjem i konstantnošću.
Svakodnevan dedin rad u toj radionici je bio poznat i van okvira našeg dvorišta. Ljudi su po zvuku njegovog čekića dobijali signal da je novi radni dan počeo. Svi u našoj okolini bez izuzetaka nisu imali takvu konstantnost u radu kao naš deda:)
Najjači utisak moga detinjstva su bile “finiš pripreme za vašar”, kada je dvorište bilo prepuno kaca, bokatih i pravih, buradi, bačvi, šafolja i đzbanova. Miris obrušenih buradi i laka, pakovanje svakog suda sa punom pažnjom i ljubavlju je slika odnosa prema poslu koji nam je davao hleb i sve ostalo za život. Slika odnosa poštovanja prema sebi kroz rad.
Takav osećaj postignuća i istinskog uživanja u plodovima svoga rada, tako čisto i čestito je nešto neprocenljivo. Imam utisak da je deda je uticao na moje vaspitanje i odnos prema radu svakim svojim zamahom čekića i svakom savijenom dugom, svakim dobro obavljenim poslom.
Sve poslove koje je dogovarao su bili u okviru njegovih i naših mogućnosti i svaki posao završen je do kraja. Svaka popravka sa garancijom a nekoliko reklamacija koje je za radnog veka dobio bez ustezanja je uvažio i čista obraza radio do samog kraja života. Odrastanje u ovakvom okruženju sam mogao samo da poželim. Rad, poštenje i human odnos prema okolini su bili osovina svakodnevice.
Kasnije, trenutak koji je promenio dosta toga što se mene lično i moje najbliže okoline (porodice) tiče: 1000 nemačkih maraka od dede za prvi kompjuter 1996. godine! Kvantni skok u informatički svet za nepunih 40 godina! Iz Crne Trave, krajem pedesetih godina prošlog veka, iz kamena i bede, iz mučnog svakodnevnog rada za preživljavanje, vizionarsko ulaganje u nešto što nekima od nas ni danas nije potpuno jasno. Ulaganje u budućnost koju svako od nas oblikuje svojom slobodnom voljom. Moja svest lepši razvoj ne može da zamisli:)
Hvala ti deda!
Dirljiva prica. Ovo je za svako postovanje…