Objave

Mionica, 20. oktobar!

Posetite nas na velikom vašaru u Mionici. Burići od 10 do 500 litara, kace i džbanovi za rakiju po povoljnim cenama.

Vidimo se!

Ponuda 2009

Ovo je standardna ponuda koju na nedeljnoj bazi nudimo raznim pijacama i vašarima u okolini. Praktično sve dimenzije burića od 25 do 500 litara, kace za kominu i sudovi za prihvatanje rakije pri pečenju. Naravno uvek sveža „Skobaljska šljiva“ dobro dođe uz kupljeno bure.

Svako dobro!

Savijanje bureta. Video!

Savijanje bureta from kacarobacvar on Vimeo.

Kompletan proces savijanja bureta snimljen telefonom u našoj radionici. Primetićete da postoji nekoliko faza pri savijanju bureta koje se praktično smenjuju, pritezanje obruča i pritezanje duga. Paralelno sa pritezanjem, bure se kvasi običnom vodom spolja da bi se izbeglo pucanje. Sa druge strane, uobičajeno da se nekada pojave horizontalne linije na sredini od savijanja i to najviše zavisi od strukture drveta. U tom slučaju estetika jeste narušena i najčešće ne utiče na kvalitet. Međutim, vremenom majstor razvija poseban osećaj da proceni napetost duge pri savijanju i da u potpunosti izbegne bilo kakve naprsline pri obradi i bure kao finalni proizvod izgleda da je izdubljeno iz jednog komada drveta.

Majstori se o simetriji na poseban način brinu i daju svoj autentičan pečat koji se ogleda u stepenu zakrivljenja i obliku kruga koji formira dance. Nije retkost da prepoznaju svoje bure među mnoštvom drugih posle više desetina godina pri poseti podrumima za koje su nekada radili, ili ako im na servis dođe bure ili kaca od kolege.

Aleksandar
Pozdrav!

Dedi u čast!

Veliko mi je zadovoljstvo i čast to što mogu da Vam predstavim blog i prezentaciju kačaro-bačvarske radnje „Blagojević“.
Bitno je da istaknem da je ovo prezentacija u čast moga dede, Dragomira Blagojevića koji nas je sve zadužio svojim radom, poštenjem i konstantnošću.

Svakodnevan dedin rad u toj radionici je bio poznat i van okvira našeg dvorišta. Ljudi su po zvuku njegovog čekića dobijali signal da je novi radni dan počeo. Svi u našoj okolini bez izuzetaka nisu imali takvu konstantnost u radu kao naš deda:)
Najjači utisak moga detinjstva su bile „finiš pripreme za vašar“, kada je dvorište bilo prepuno kaca, bokatih i pravih, buradi, bačvi, šafolja i đzbanova. Miris obrušenih buradi i laka, pakovanje svakog suda sa punom pažnjom i ljubavlju je slika odnosa prema poslu koji nam je davao hleb i sve ostalo za život. Slika odnosa poštovanja prema sebi kroz rad.
Takav osećaj postignuća i istinskog uživanja u plodovima svoga rada, tako čisto i čestito je nešto neprocenljivo. Imam utisak da je deda je uticao na moje vaspitanje i odnos prema radu svakim svojim zamahom čekića i svakom savijenom dugom, svakim dobro obavljenim poslom.
Sve poslove koje je dogovarao su bili u okviru njegovih i naših mogućnosti i svaki posao završen je do kraja. Svaka popravka sa garancijom a nekoliko reklamacija koje je za radnog veka dobio bez ustezanja je uvažio i čista obraza radio do samog kraja života. Odrastanje u ovakvom okruženju sam mogao samo da poželim. Rad, poštenje i human odnos prema okolini su bili osovina svakodnevice.

Kasnije, trenutak koji je promenio dosta toga što se mene lično i moje najbliže okoline (porodice) tiče: 1000 nemačkih maraka od dede za prvi kompjuter 1996. godine! Kvantni skok u informatički svet za nepunih 40 godina! Iz Crne Trave, krajem pedesetih godina prošlog veka, iz kamena i bede, iz mučnog svakodnevnog rada za preživljavanje, vizionarsko ulaganje u nešto što nekima od nas ni danas nije potpuno jasno. Ulaganje u budućnost koju svako od nas oblikuje svojom slobodnom voljom. Moja svest lepši razvoj ne može da zamisli:)

Hvala ti deda!